Moderna arhitektura, kritička istorija
Kenet Frempton
Prevod: Marko Nikolić
ISBN: 978-86-83305-12-4
Format: 24 cm
Broj strana: 377
Povez: Mek
Izdavač: Orion Art
Godina izdanja: 2011.
Oblast: Arhitektura
Popust za online poručivanje 20%
1480 din. 12.54 € 15.74 $
1850 din. 15.68 € 19.68 $
Moderna arhitektura kao priča, kao pogled na svet i kao tvorevina duha
Kako bismo podigli našu kuluturu na viši nivo moramo, hteli to ili ne, da promenimo našu arhitekturu. – Paul Šerbart (Paul Scheerbart), Staklena arhitektura (Glasarchitektur) 1914.
Kada je sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu u januaru 1967. godine otišao zauvek, i posle ravno 70 godina života, u neke prostora sećanja Nikola Dobrović, i onda, i sada legendarni osnivač predmeta i profesor Savremene Arhitekture (1950/51 školske godine), škola je poverila privremeno vođenje predmeta mladom profesoru velike kulture - Bogdanu Bogdanoviću. A onda je on otišao 1970-te godine za Ameriku i uz saglasnost Naučno-nastavnog veća arhitekture u Beogradu predao u rad Savremenu arhitekturu tek pristiglom (1966. godine) asistentu iz Urbanizma, piscu ovih redova, da vodi “proseminarski program”, kako bi se ispiti mogli raditi na bazi pripremnih časova i to u obliku “pisanih tekstova” studenata iz Savremene... Za izlazak na ispit radili su se crteži kuća velikih arhitekata, kao “posteri” 70x100 formata, makete/modele značajnih kuća pravili su studenti pregledne tipološke studije na A-3 listovima pausa ili su prikazivali objekte naših arhitekata po određenom “upitniku”, jedna fotografija i planovi su bili obavezni. Sećam se neke vrste radosti i zadovoljstva u školi ovim programom i rezultatima rada - podrške studenata ali i kolega, posebno profesora Zorana Petrovića, i on je otišao...
Čemu ovaj dugi i lični “uvod” povodom knjige Keneta Fremptona ?
Zato što sam dve godine kasnije i kao izabrani Docent 1972. poeo da “zvanično” vodim predmet Savremena arhitektura i to u 26 “metodskih jedinica” za 26 nedelja, koliko je brojala dvosemestralna nastava predmeta i to po 45 minuta u sedmici, koji su bili zapisani u rasporedu. Struktura i način rada, pregled Savremene (daleke “tada”) i jedinice predmeta u 26 “taktova” bili su isti kao i 27 poglavlja Drugog dela Fremptonove knjige pred našim čitaocima sada, knjige koja je prvi put izašla 1980-te, dakle tačno deceniju kasnije u odnosu na metod, pristup i podelu naše nastave u Beogradu. O tome i sada mogu svedočiti “skripta”, koja su bila odmah urađena i dostupna kao pomoć tadašnjim studentima. Toliko o odnosu naše sredine prema Savremenoj arhitekturi i o tome da li uvek “zaostajemo” u odnosu na svet ili mi ne želimo (ili možda ne možemo) da vidimo jasnim okom sopstvene mogućnosti i svoje dostignute nivoe, naročito ako nas ne prihvati “grupa” za koju “pišemo”, makar “slikovnice”.
Sa knjigom Moderna arhitektura - kritička istorija, Keneta Fremptona, sreli smo se, naravno, vrlo rano, odmah nakon što je izašla. Bila je velika radost otkriti veliku “sličnost” sa sopstvenim pristupom materiji, ali je bilo i nedvosmilenog poštovanja za jedno sjajno TEMATSKO, PROBLEMSKO delo o istoriji moderne, savremene arhitekture, koje se dodirivalo, naravno, sa jednom mogućom i ozbiljnom kritičkom teorijom naše sopstvene prakse za one koji to mogu i žele da prihvate. Već u prvo poglavlje i na sam početak Moderne arhitekture Frempton savršeno razložno postavlja racionalizam XVIII veka, Bulea i Ledua, Ložijea, Roberta Morisa, Lodolija, Piranezija i Dirana, koji su svako na svoj način učestvovali u genetskom oblikovanju ideja i prakse “moderne”. (Danas u našoj sredini i kući - Gradjevinska knjiga - stoje štampane “velike knjige” ove francuske, i u to vreme avangardne “trojice”).
A onda bismo mogli redom: doprinos XIX veka , “inženjerska arhitektura”, paralelno sa Eklekticizmom ; pa Ar Nuvo, Gaudi, Rajt, Gropius i Bauhaus, da bi Ruski Konstrktivizam zauzeo (najzad) pravo i zasluženo mesto u gledanju na razvoj ideja i koncepcija jedne drugačije arhitekture u odnosu na prošlost. Novi Duh ( L’Esprit Nouveau) Le Korbizijea i “Ozareni grad” nade, utopija i jednovremenog pragmatizma stoje pored Alvar Aalta, previše diskretno zapisanog Južnog Amsterdama i Berlagea, da bi se o Luisu Kanu, sa velkim razlozima, govorilo iz njegove moćne geometrizacije primarnih tela i slika. “Teme i varijacije” Internacionalnog stila govore o proširenom uticaju Moderne arhitekture, pre nego Frempton pokaže Brazil i Japan, nadolazeće “pobornike” nove estetike, koliko i obnovljenih ideologija.
Novi Brutalizam se oslanjao na asketizam posleratne obnove i plaćanja poreznika za javne sadržaje škola i bolnica, dakle na štednju uz pomoć “neobrađenog betona” (beton brut) koliko i uz pomoć vidljivih instalacija, da bi se šezdsetih sve vratilo na nove tehnologije, kult “kosmičkih letova” i grupu Archigram, Fulerove “geodezičke kupole” i Kurokavine “kule od kapsula” - između kocki šećera i mašina za pranje veša. Postmodernistički period (od 1970-ih do 1990-te) ne izaziva posebno Keneta Fremptona na “kritičku istoriju”, ali postaje bitan u promišljanju jedne nove i dugo nezapažene graditeljske linije Moderne arhitekture - kritički regionalizam, koji sa razlogom u centar naših napora u arhitekturi postavlja pitanje kulturnih identiteta.
Tako se dakle ipak kod nas pojavljuje dragoceno delo Keneta Fremptona, koje je na engleskom jeziku bilo odavno po našim knjižarama i koje je pre nekoliko godina došlo u ruke čitaocima na hrvatskom području. Sada se Frempton može čitati i na srpskom jeziku, a naš agilni izdavač Orion Art nastavlja da
“bira” knjige visoke duhovne klase, u kojima je arhitektura mnogo više od profesije, prerastajući u fundamentalno mesto kulture.
Već smo napomenuli da je Kenet Frempton u svim svojim poglavljima / esejima i o svakoj temi govorio svaki put iz određenog ugla. Otuda je njegova “kritička istorija” pregled relevantnih STAJNIH TAČAKA, bez čega, u krajnjoj liniji, ne samo da ne može biti istorije arhitekture, nego verovatno ne bi bilo ni nje same. Ta “stajna tačka” jeste i pogled na svet, i opis stanja, i slika okolnosti, i presek ličnog koncepta koliko i kulture svakog arhitekte ili njegovog pokreta. Nizanje Fremptonovih eseja je dijahronijsko, ali je njegovo viđenje svake pojave u poslednjih 250 godina arhitekture istovremeno sinhronijsko, otvoreno i ka drugim stvarnostima, paralelnim pojavama, koje svaka epoha i svako vreme imaju sami po sebi.
Brojni citati i navodi, beskrajno bogata materija Savremene...sama po sebi, pažljivo i tačno odabrana grafička dokumentacija, primeri, dela, planovi i objekti, velika erudicija i smisao za bitno - to Kenetu Fremptonu i ovoj njegovoj knjizi već više od 20 godina obezbeđuju stalne i uvek nove čitaoce. U vremenu takozvanih brzih promena i pomodnih tendencija vredno je znati za autore i knjige mirne i stabilne duhovne orijentacije koje traju, pre svega zato što su tačne, otvorene i inspirativne, kako i treba da izgledaju temeljna duhovna dela.
Ima tome četiri godine kako sam na Otvorenom Univerzitetu Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca u Beogradu držao jedan od 4 seminarska kursa “obnove i osvećenja znanja”, koje su uzgred rečeno finansirali sami polaznici programa, iako verujem po dostupnim cenama. Kurs je nosio naslov “Savremena arhitektura - tematski pristup”. Naravno da ima bezbroj načina da se jedno vreme i jedna graditeljska pojava, kao što je Moderna, sva u previranju i u novim zbivanjima, tematski strukturiraju. To nije sporno.
Važnije je da smo danas u stanju da iz džinovske riznice Moderne arhitekture neprekidno kritički tražimo i premšljamo ozbiljne slike i ocene događaja i da bacimo jednu novu svetlost na sve što je ostalo iza nas. Cilj tih svetlosti nije istoriografija i faktografija (samo), koliko je prvo. jačanje naše sadšnje stvaralačke sposobnosti i kompleksno razumevanje odnosa arhitektura / njeno vreme, a u tome pravcu i naše sopstveno, i drugo. osećanje prošlosti, pa i Moderne arhitekture, ne kao magacina gotovih modela, dogmi i oblika, kao da smo u “šoping molu”, nego kao jedne velike duhovne laboratorije, velikog mesta MOGUĆNOSTI i podsticaja za naše sopstveno graditeljsko “poslovanje”, kako bi baš tu reč upotrebio Profesor Branislav Milenković.
Tako iz ove knjige Keneta Fremptona najednom uzimamo jednu razgovetnu, smislenu, bogatu priču o modernoj arhitekturi. Vidimo zadihane junake i njihove promenljive nade, koliko i njihova dela, reči i zablude, sve one heroičke gestove i udare vremena. Iza ove duge priče, naravno, vide se i bezbrojne ideje i pogledi, da bi na kraju pred naše oči izašla velika tvorevina duha u svim vremenima, koja se zove aRHITEKTURA. Ona je ovde napisana, namerno, početnim MALIM slovom, kako bismo na kraju sve što nam je arhitektura (oduvek) donosila - morali kazati - VELIKIM pismom.
Nema većeg uspeha za jednu knjigu od njene duhovne trajnosti, faktografske tačnosti i misaonog bogatstva sa kojim je nikad ne prestajete ponovo gledati i pitati. Kenet Frempton napravio je takvu knjigu.
Nagrada Ranko Radović
