Miodrag Mića Popović

1923-1996

Milica Živadinovićć

Neurologija

Predgovor

Mića Popović, evropski slikar - Paskal Bonafu

Tokom priprema izložbe posvećene autoportretu u dvadesetom veku, čiji sam bio komesar, „Ja, autoportret dvadesetog veka”, izložbe predstavljene 2004. i 2005. godine u Luksemburškom muzeju u Parizu i u galeriji Ufici u Firenci, tragao sam za autoportretom čija mi je loša reprodukcija, više ni sam ne znam kako… – zapala u ruke. To je, štaviše, bio maskirani autoportret. Autor? Izvesni Mića Popović, o kome nisam gotovo ništa znao. Ovaj autoportret nije mogao a da ne zauzme ključno mesto pored ostalih, maskiranih na drugačiji način, Italijana Valerio Adamija, Nemca Feliks Nusbauma, Belgijanca Jan Verkrisa ili pak Francuza Žan-Mišel Alberole, koji je svoje lice sakrio iza velikih slova N.I.Š.T.A. Zahvaljujući Milici Živadinović bio sam u mogućnosti da ga izložim.
U katalogu koji je okupio više od 150 autoportreta, povodom Autoportreta sa maskom iz 1947. godine, postavio sam sledeća pitanja: Mića Popović 1947. slika sebe sa Beogradom. Mića Popović se maskira. Može li biti da, nasuprot režimu koji je uspostavljen, on ne može da živi drugačije nego maskiran? Da li je ovaj autoportret znak političkog otpora? Neproverljiva hipoteza. Da li je to maska licemerja, nametnutog od strane društva? Ili predstavlja odraz svesno zauzetog stava prema odabranoj strani, kojim Popović potvrđuje da ne dolazi u obzir da se pretvara da sebe poznaje? Ili, druga pak hipoteza, možda time Popović ukazuje da je odbio da spozna samog sebe?
Slikati autoportret, da li neminovno znači slikati masku?
Nekoliko godina kasnije, Milica Živadinović mi je zahvaljujući svojoj doktorskoj disertaciji, posvećenoj Mići Popoviću, dala odgovore na mnoga od ovih pitanja od suštinske važnosti. Suštinska pitanja u vreme kada je, nezavisno od veoma složenih pregovora, uprkos političkim teškoćama, ekonomskim, finansijskim, itd, najvažnije da se shvati da je osnovna realnost Evrope u kulturi. Istorija, cinična i besprizorna, razorila ju je tokom dvadesetog veka.
Otuda proizilazi još veća vrednost knjige koju je Milica Živadinović posvetila Popovićevom delu, a koja sa jedinstvenom relevantnošću otkriva da „evropska svest” nije prestala da postoji uprkos gvozdenoj zavesi koja ju je podelila na dva dela, tokom skoro pedeset godina, a koja je bila realnost za umetnike poput Miće Popovića, kojima je Pariz bio odlučujuća etapa. Ukoliko to zanemarimo i delu poput njegovog ne posvetimo svu pažnju koju ono zaslužuje, istorija umetnosti dvadesetog veka ostaće hendikepirana, osakaćena i nepotpuna. Istorija umetnosti slikarstva mora da održi distancu u odnosu na naredbe Istorije, koja na mapama iscrtava granice koje ubrzo zatim briše…
I na kraju – nadam se da ovo nije iluzija – stranice ove knjige oživljavaju, na svoj način, vezu sa stranicama koje je Stefan Cvajg napisao 1941. godine, u vreme kada je Evropa bila razbijena, izmučena, dotučena i srozana nacističkom dominacijom, stranicama u kojima on evocira godine pre Prvog svetskog rata, „kada smo naprasno učili novi način viđenja (on upravo citira impresioniste i poentiliste iz Pariza; Munka Norvežanina, Ropsa Belgijanca i njihove prezirane prethodnike, Grinevalda, El Greka i Goju), a u isto vreme, u muzici, zahvaljujući Musorgskom, Debisiju, Štrausu i Šenbergu, otkrivamo nove ritmove i talase; realizam izbija u književnosti sa Zolom, Strindbergom i Hauptmanom, slovenski demonizam sa Dostojevskim, sublimacija i prečišćavanje poetske reči do tada nepoznate sa Verlenom, Remboom, Malarmeom. Niče izvodi preokret u filozofiji…” To su sve stranice koje su himna evropskoj kulturi koje bi trebalo citirati. Naše sećanje, naša svest o tome šta je i šta bi trebalo da bude evropska kultura, mora biti u skladu sa onim što je Cvajg bio u stanju da opiše, vreme razmene i plodnih izazova.
Upravo uprkos nemilosrdnoj istoriji sačinjenoj od političkih sukoba, ratničkih i ideoloških, nastalo je delo Miće Popovića. Delo jednog Srbina, jednog Jugoslovena, koji je pre svega bio evropski slikar.


Iz uvoda

 


Mića Popović je obeležio kulturnu istoriju Srbije i bivše Jugoslavije, koliko svojim delom, toliko i svojom ličnošću. Hvaljen, ali u isto vreme i osporavan tokom više decenija pod komunističkim režimom, Mića Popović je ostao večiti buntovnik. Otvoren i angažovan, bio je slikar koji se služio različitim tehnikama i medijima (crtež, grafika, slika, kolaž), ali i pisac (autobiograf, kritičar i teoretičar umetnosti, romanopisac), scenograf, scenarista, filmski i pozorišni reditelj. U godini jubileja, 2013, kada smo proslavili devedeset godina od njegovog rođenja, on zauzima značajno mesto među vodećim figurama naše kulturne sredine, čije delo je izvršilo primetan uticaj na više generacija umetnika.
Slikarstvo je bilo njegov glavni način izražavanja, dok su za njega književnost, film i pozorište bili usputne ljubavi koje su upotpunjavale njegov umetnički put. Tokom pedeset godina stvaralaštva, ostvario je značajan broj slika (oko pet hiljada); objavio sedam knjiga (memoare, eseje, romane); režirao šest dugometražnih filmova (među prvima u istoriji srpskog i jugoslovenskog filma koji se bave estetikom Crnog talasa); osmislio i postavio scenografije i kostime za mnogobrojne pozorišne komade. Ova, veoma bogata iskustva u različitim umetničkim oblastima učvrstila su životne stavove Miće Popovića. U razgovorima sa Aleksom Čelebonovićem, on je najbolje iskazao svoj umetnički kredo: „Dok slikam i dok pišem, ja se zapravo bavim likovnim problemima.”


Sadržaj

 


Predgovor
Uvod
I POGLAVLJE – POČECI (1923 - 1946)
II POGLAVLJE – Posle rata (1946-1950)
Upis na akademiju i socrealizam
Grupa Simina 9a
Zadarska grupa
Otvaranje prema zapadu
Prva samostalna izložba
III POGLAVLJE – BORAVCI U FRANCUSKOJ (1951 – 1958)
Selo nepričava
Čekajući Godoa
Od magle, od kostiju
Ostrvo Brea
IV POGLAVLJE – ENFORMEL (1959 – 1968)
V POGLAVLJE – Slikarstvo Prizora (1969 – 1980)
Gastarbajteri
Mrtve prirode
Izložbe
Pornografija
Otkrivanje Brojgela
Patnje ili pitanje srpskog naroda
Zabranjena izložba 1974. godine
Rembrantu u čast
Urbanizam
Ne, hvala
Majmuni
Ženski akt
Prisustvovanje
Manipulacije
Izložba 1979. godine
VI POGLAVLJE – Boravak u Americi (1980-1982)
Mrtve prirode
Majmuni
Ja sam pao
VI POGLAVLJE – Definitivni povratak u Srbiju (1982 – 1996)
Suzana i starac
Retrospektivna izložba
Ilustrovana istorija KPJ
Prijem u Srpsku akademiju nauka i umetnosti
Spomen zbirka Miće Popovića i Vere Božičković-Popović u Loznici
Pred kraj života
POST MORTEM
ANEKS